„Чак и кад сам лично део процеса одлучивања, нисам склона прејудицирању, а камоли у ситуацијама кад се одлуке доносе у оквирима ЕУ у којој се о свакој формулацији у тој позицији потпуно равноправно изјашњава 28 држава чланица. Разлог мог оптимизма јесте наш веома темељан и предан рад на припреми квалитетних Акционих планова за поглавља 23 и 24”, каже Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, одговарајући на наше питање да ли се могу искључити изненађења приликом усвајања заједничке преговарачке позиције ЕУ за ова два поглавља о владавини права. Истакавши да је расправа о заједничкој позицији ЕУ почела у минули петак, Јоксимовићева, каже да сада очекује да заједничка преговарачка позиција ЕУ буде усвојена на темељима тог извештаја, да бисмо до краја јуна могли да отворимо ова поглавља.

„Наравно, поред политичке воље, морамо да имамо на уму и процедуре у самој ЕК, које и те како одређују динамику”.

Изјавили сте да се до краја године може очекивати отварање још неколико поглавља. На која сте поглавља тачно мислили?

Увек радије говорим о резултатима и помацима које желимо да остваримо отварањем сваког новог поглавља. Сам чин отварања поглавља говори пре свега да смо као држава створили предуслове да се достигну европски стандарди у одређеној области. Свакодневно, око 3.000 људи на директан и индиректан начин тренутно ради готово на свим поглављима. А видите, пажњу неоправдано привлаче некада билатерална питања, а некада сензационалистичке изјаве које долазе са свих страна. Мени је ефикасност и остварење наших циљева важније од бомбастичних изјава и понеког политичког поена. Што се тиче конкретних поглавља, поред 23, 24 и 25, доста смо урадили на припреми преговарачких позиција за поглавља: 25 – Истраживање и развој, 26 – Образовање, млади и спорт, 13 – Рибарство, 14 – Транспорт, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 21 – Трансевропске мреже... Не заостајемо ни кад је реч о свим осталим поглављима и ми ћемо свој део посла увек урадити на време.

Србија улази у конкретан посао са ЕУ, која, међутим, није више онаква каква је доскора била. Да ли се слажете с оценом која се недавно чула да ЕУ данас личи на Југославију у време распада?

Поређења су згодна за популарну публицистику, али с овим се не слажем. Укупан историјски контекст и хомогенизујући принцип некадашње Југославије и данашње ЕУ није за поређење. Југославија је левитирала на основама идеолошке матрице, и суи генерис економског самоуправљања. ЕУ је настала на профилисаним интересима држава, превасходно економским и трговинским, како би се заједнички и без нових ратова контролисали ресурси око којих су се раније спорили. Ово решење довело је до дуготрајног мира на просторима чланица ЕУ. Популарно је писати о крају једне епохе, па смо имали и један Фукујамин „Крај историје”. Који се није десио. ЕУ се мења и мењаће се, али ће опстати. Јер производи економску корист и виши степен безбедности. Битно је да ми у Србији разумемо околности у којима се налазимо, али је још важније да не губимо време загледани у велике глобалне дебате, којима смо склони, а да пропуштамо конкретне прилике за напредак.

Колико би евентуални излазак Велике Британије из ЕУ, која има референдум 23. овог месеца, пореметио планове Србије?

Референдум у Великој Британије је веома важно питање за ЕУ. На трагу претходног одговора, мислим да ће се грађани Велике Британије због бројних економских и политичких разлога одлучити за извесност и ипак остати у ЕУ, иако је заиста велика дебата у ВБ. Сам британски референдум неће пореметити нашу динамику преговора више или мање него што ће утицати на планове саме ЕУ или других држава кандидата. То значи да нешто прецизније дефинисање агенде за јун и другу половину ове године можемо очекивати после референдума.

Прети ли опасност Србији од става који се ових дана чује из ЕУ (председник Европског савета Доналд Туск) да „Европљани морају напустити утопијске снове и прећи на практичније активности, као на пример јачање спољних граница ЕУ или доследно финализовање банкарске уније”?

Данашња ЕУ очигледно захтева више прагматизма и флексибилности и смањивање јаза између нарасле бриселске бирократије и грађана чланица ЕУ. Мислим да нас окретање прагматизму и решавању конкретних животних питања на реалним основама једино може довести до циљева које сви желимо. Такође, мислим да ће ЕУ наставити снажно да ради на јачању спољних граница, о чему сведоче неке од скорије предузетих мера, као што ће наставити да инсистира на већој дисциплини у управљању јавним финансијама. Ми нисмо чекали сигнале из Брисела да уведемо ред у јавне финансије.

Пре неколико дана били сте у Луксембургу, где је донета препорука да се на јесен гласа о чланству СНС-а у Европској народној партији. Како је њихово расположење у вези са чланством Србије у ЕУ и колико чланство СНС-а у овој међународној политичкој организацији може да помогне бржој интеграцији Србије у ЕУ?

Веома сам задовољна атмосфером која је владала на радној групи ЕПП-а. Представила сам резултате странке, промене у структури, планове за наредни период, као и резултате избора, одговарала на бројна питања. СНС је препознат као одговорна и снажна странка десног центра, чија политика преточена у праксу кроз вођење владе јасно кореспондира с темељним вредностима модерне умерене деснице. СНС ће бити поуздан и добар партнер ЕПП, у којем су, подсетићу вас, и немачки ЦДУ, и мађарски Фидес, и аустријска Народна партија, и бројне друге, да не набрајам све. То је, наравно, важно и као канал додатне боље комуникације и по питању европских интеграција Србије, јер страначка политичка сцена ЕУ је жива и утицајна и партијске везе се изузетно цене.